Telekom Srbija juče je objavila poziv za vanrednu sednicu Skupštine akcionara 14. oktobra na kojoj će osim izbora člana Nadzornog odbora, akcionari, odnosno država kao najveći akcionar, odlučiti o emisiji hartija od vrednosti ove kompanije na međunarodnom tržištu.
Ovo bi bila druga emisija korporativnih obveznica Telekoma, a prva u inostranstvu iako se već godinama najavljuje ovaj potez.
Telekom je 2020. godine, u toku korone, u okviru programa koji je reklamiran kao pomoć države privredi, emitovala petogodišnje korporativne obveznice vredne 23,5 milijarde dinara ili oko 200 miliona evra.
Nominalna kamatna stopa u tom trenutku je iznosila 3,97 odsto, a sastojala se od tromesečnog belibora i marže od 2,95 odsto. U vreme emisije, tromeseni belibor iznosio je 1,02 odsto, a danas je on 4,94 odsto.
Ako je prvu ratu Telekom platio po kamatnoj stopi od skoro četiri odsto, kamatna stopa za ovu godinu će biti čak 7,9 odsto. To znači da se trošak kamate po osnovu korporativnih obveznica udvostručio za tri godine.
Nije ni čudo što je direktor Telekoma Vladmir Lučić najavio u medijima da će nove korporativne obveznice biti iskorištene za „pametno refinansiranje postojećih dugova“.
Inače, korporativne obveznice Telekoma dospevaju za godinu dana, 25. septembra 2025. godine.
Lučić je prošle godine najavio emitovanje obveznica u vrednosti 500 miliona evra i njihovo listiranje na Frankfurtskoj ili Luksemburškoj berzi, a prvi put se ideja po korprorativnim obveznicama pojavila još 2020. godine.
Inače, ta prva „pandemijska“ emisija korporativnih obveznica propraćena je i odlukom Narodne banke, od ekonomista ocenjenom kao kontroverznom u to vreme, da odmah nakon emisije otkupi deo tih obveznica.
Nekoliko meseci ranije NBS je uvrstila i korporativne obveznice na listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Narodne banke. U ovim operacijama do tada mogle su se koristi samo državne hartije
Tada je potegnuto pitanje da li se ovde faktički radilo o primarnoj emisiji novca, kao i da li je Telekom zapravo dobio državnu pomoć time što je NBS odmah otkupila deo obveznica od poslovnih banaka i tako umanjila rizik poslovnih banaka.
U međuvremenu, nacionalni telekomunikacioni operater je 2020. godinu završio sa dugoročnim obavezama od milijardu i kratkoronim obavezama od 515 miliona evra.
Prošlu, 2023. godinu Telekom je završio sa dugoročnim obavezama od dve milijarde evra i kratkoročnim obavezama od 1,5 milijardu evra.
Investicionu i polsovnu ekspanziju Telekoma pratio je i značajan rast kamatnih stopa poslednjih godina pa su tako rashodi po osnovu kamata porasli petostruko, sa 27 miliona evra 2020. na 131 milion evra 2023. godine.